Не знам зашто се „Политика” свом снагом обрушила на Сашу Радуловића – зато што уводи харач на плате својих одборника. Не кажем, јесте то посао новинара, да јави кад човек уједе пса, али, није ли наше објективно новинарство из поузданих извора могло да сазна – колики харач узима Српска напредна странка, на пример? Колико узимају за посланичка места, колико за управне одборе, колико за директоре? Није ли посао новина да читаоца обавести – где живи?
Једина вест о харачу СНС-а појавила се зимус у Куриру, где је нека несрећна геронтодомаћица (све поменута именом, презименом и фотографијом) изјавила како је тај посао добила 1. јуна прошле године, након што се учланила у СНС. Међутим, кажу, уговор јој није продужен после Нове године због тога што, за разлику од својих колегиница, није хтела да плаћа харач од хиљаду динара месечно. И остала без посла. Звучи ли ово некоме познато?
Баш зато што све звучи познато, вест о Радуловићевом харачу – првенцу јесте прворазредна вест. Само, не умем да схватим, откуд толико страсти у тим натписима? Хоће ли Србија бити боље место ако Радуловић нестане? Ако неће, као што неће, зашто даље не заћутасте?
Радуловићев харач – првенац довољан је да људи створе веродостојна очекивања о природи његове нове партије: ови су исти као остали. Добро, тачно, али ... зар није ту крај?
Не само да ту краја није било, него је „Политика” чак и један уводник посветила томе да у танчине исмева изјаву за приступање покрету „Доста је било”, у коме се тај одборнички харач у детаље описује – колико се узима, од које плате, и све редом.
Тако се у медијима све чешће шири уверење да Радуловић није само исти, него да је много гори од свих осталих политичара. РТС је чак објавио ову вест: „Пошто је Саша Радуловић ’јавно и без фантомке’ пљачкао фирме у којима је био стечајни управник, Покрет социјалиста пита надлежне органе зашто још нису испитани наводи из кривичне пријаве коју је против лидера покрета ’Доста је било’ поднела Заједница синдиката Србије.” Свака част, РТС-ов колегијуме, на ажурним и тачним вестима из нашег политичког живота!
РТС нас, заједно са Александром Вулином, упозорава да ту стварно нису чиста посла. Одлично! Свако злочинство треба да се испита, једва чекам! Па да онда измеримо изјаве председника Покрета социјалиста: ову, о Радуловићу – пљачкашу без фантомки, па онда и ону изјаву тадашњег потпредседника Јул-а (иста особа) када је у ноћи између 2. и 3. фебруара 1997. полиција блокирала Бранков мост и засипала демонстранте воденим топовима на минус петнаест степени – а он изјавио „Зар је требало да их поливају топлом водом?”
Сва ова медијска пажња о Радуловићевом харачу доводи нас до закључка да покрет „Доста је било” овом режиму – смета. И да ће режимски медији уложити доста труда да га дискредитују. Али, зашто – ако је исти као сви?
Радуловић је – инсајдер: за разлику од било које опозиционе странке, он у џепу има бочицу змијског отрова, од које се власт прибојава: шта ли је још запамтио за она четири месеца док је био Вучићев министар привреде? Ништа нису записивали, али ево једног сведока њихових непочинстава кога би и суд сматрао веродостојним. Нечиста савест – то је оно што их мучи.
Са свима осталима је лако: зна се ко је све од опозиционих лидера рекетирао чланство, богатио себе и ближње, чашћавао тастове националним пензијама, од њих стварно опасности нема! Зато је Радуловићев долазак у парламент добродошао. Због тајни које има и које ће (изгледа, веродостојно) дискредитовати парламентарну већину. А да ли је Радуловићев покрет исти као сви остали – или није – зар је то битно за странку која ништа у Србији не може да промени?
Сувише је тај покрет мали да бисмо о њему, осим о овим СНС-овим тајнама, размишљали. Ко је пун гнева због лоповлука и партократије – није баш мудро изливати га на Саши Радуловићу. Ако помогне у раскринкавању владе у којој је учествовао, добро је.
Ето, чак и Вулин каже да Радуловић није носио фантомку, верујмо човеку. Зна он о чему говори.
Професорка Економског факултета Универзитета у Београду
